čitaonica

Dobrodošli u čitaonicu :)

18.10.2010.

SIDARTA, Hermann Hesse

             Sidarta, sin Brahmana (Brahman na najstarijem sanskritskom jeziku označava moć koju su sveštenici pripisivali sebi: da pjesmama i izrekama jačaju silu bogova, da ih privole da blagonaklono usliše njihove želje. Sveštenik koji poznaje „čarobnu izreku“ – braman, nazvan je takođe braman, a u kasnije vreme bramana.), odrastao je i sazrijevao na sunčanoj riječnoj obali, pod sjenkom smokvinih stabala, u mudrovanju i meditaciji o smislu života i svom identitetu, a u društvu svog prijatelja Govinde. Sa Govindom uči govorništvo, vještinu razmišljanja, meditaciju, nečujno izgovaranje om (po bramanskoj liturgiji narčito sveta reč koja se slično hriščanskom  „amin“ izgovara na početku i na kraju recitovanja svetih spisa).

- "Govinda je znao da Sidarta neće biti običan braman, lenj obredni činovnik, gramzivi prodavac vradžbina, sujetan, jalov besednik, da neće biti zao, podmukao sveštenik, niti pitoma, glupava ovca među brojnim stadom."

- „I ako bi Sidarta jednom postao bog, ako bi jednom ušao među ozarene, Govinda će ga slediti, kao njegov prijatelj, pratilac, kao njegov sluga, kopljonoša, njegova senka. Svi su voleli Sidartu, svima je on bio radost, svima uživanje. Ali, Sidarta sam sebi nije bio radost, nije uživao u sebi.“

Zajedno sa Govindom odlazi kod Samana (grčki naziv za budističke isposnike šramana).

- „...sve je bilo lažno, sve je zaudaralo, vonjalo na laž, sve je bila samo obmana uma, varka sreće i lepote, sve samo prikrivena trulež. Gorak je bio ukus sveta. Život je bio patnja. Sidarta je pred sobom imao samo jedan jedini cilj: da u njemu sve bude prazno, bez žeđi, bez želja, bez snova, bez radosti i tuge. Da odumre i da više ne bude ja, da opustela srca nađe mir, da u mislima, u nebiću, bude otvoren čudima - to je bio njegov cilj. Kada budem sve savladao i umro, kad se svaka požuda i svaki nagon u mome srcu stišaju, razbudiće se ono poslednje, najdublja bit, ono što više nije ja već velika tajna.“

- „Kako li je to, o Govindo, jesmo li na pravom putu? Približavamo li se saznanju? Približavamo li se izbavljenju? Ili se možda vrtimo u krugu ti i ja, mi koji smo želeli da se oslobodimo kružnog toka bitisanja. Govinda reče: - Mnogo smo naučili, Sidarto, a ostalo je još mnogo da se nauči. Ne vrtimo se mi u krugu već se penjemo naviše, krug ima oblik spirale i mi smo se popeli već mnogim stepenima.“ 

- „Uskoro će tvoj prijatelj, Govindo, napustiti stazu samana kojom je tako dugo išao zajedno s tobom. Žeđ me mori, o Govindo, a na tom dugom samanskom putu nimalo je nisam ublažio.“ 

- „Čini mi se da zaista ne postoji to što mi nazivamo „učenjem“. Postoji, prijatelju moj, samo jedno znanje, a ono je svuda, to je Atman, to je u meni, to je u tebi, i u svakom biću. Te tako počinjem da verujem: znanje nema goreg neprijatelja od hteti-znati, od učenja.“

Nakon samanskog isposničkog života, slijede Gotamu, zvanog Uzvišeni Buda, koji u pratnji brojnih sljedbenika obilazi zemlju šireći svoje učenje.

- „Govindo, prijatelju moj, učinio si taj korak i u ovaj čas izabrao si put. Oduvek si, o Govindo, bio moj prijatelj, oduvek si išao korak iza mene. Često sam pomišljao: neće li i Govinda jednom učiniti neki korak sam, bez mene, po nagonu sopstvene duše? I gle, postao si čovek i sam biraš svoj put. Neka ti se ostvari da ideš njime do kraja, o prijatelju moj! Neka ti donese izbavljenje!“

Sidarta napušta i posljednjeg učitelja na svom putu, najvišeg, najmudrijeg i najusvetijeg – Budu, ne mogavši prihvatiti njegovo učenje.

- „Buda me je ponečeg lišio - pomisli Sidhartha- ali, lišavajući me još više mi je dao. Lišio me je prijatelja, koji je verovao u mene, a sada veruje u njega, koji je bio moja senka, a sada je senka Gotame. Ali, podario mi je Sidharthu, mene samog.“

- „Šta je to što si hteo da naučiš iz učenja i od učitelja, a čemu te oni, koji su te mnogome učili, ipak nisu mogli naučiti? - I otkri: - Bilo je to moje ja, čiji sam smisao i suštinu hteo da dokučim. Hteo sam da se otrgnem od svoga j a, da ga savladam. Ali, to mi nije pošlo za rukom, uspeo sam samo da ga obmanem, da bežim i da se skrivam od njega. Zacelo, ništa na svetu nije toliko zaokupljalo moje misli kao to moje j a, ta zagonetka što živim, što predstavljam jedinku odvojenu i rastavljenu od svih drugih, što sam Sidhartha! I ni o čemu na svetu ne znam manje nego što znam o sebi, o Sidarthi!“

Ugledavši Kamalu, najljepšu među kurtizanama, odlučio je od nje učiti ljubav. A kako mu je za poznanstvo sa njom trebao novac počinje raditi za poznatog trgovca Kamasvamija. Postiže veliki uspjeh u trgovačkim poslovima.

 

- "U svoj senoviti gaj kročila je lepa Kamala,

Na ulazu u gaj je stajao mrki samana.

Ugledavši lotosov cvet on se pokloni

Duboko, a smešeći se otpozdravi mu Kamala.

Mladić pomisli! Od prinošenja žrtvi bogovima,

Slađe je prinositi žrtve lepoj Kamali."

 

- „Svet je lep, kada se posmatra bez želje za traganjem, jednostavno i kao dete.“ 

- „On je kao Govinda - pomisli smešeći se - svi oni koje susrećem na svom putu su kao Govinda. Svi su blagodarni, iako njima samim treba blagodariti. Svi su pokorni, svi žele da budu, prijatelji, da slušaju a da malo misle. Ljudi su deca.“

- „Čuj, Kamalo: kada baciš u vodu kamen, on najbržim putem pluta da stigne do dna, tako je to i kad Sidarta ima neki cilj, neku nameru. Sidarta ne preduzima ništa, on čeka, on razmišlja, on posti, ali istovremeno prolazi kroz svet kao kroz vodu, a da ništa ne radi, a da se ne pomakne; on biva privučen, on se opušta i pada. Njegov cilj ga privlači, on ne dopušta da mu u dušu prodre bilo šta što bi bilo suprotno cilju. To je ono što je Sidarta naučio kod samana. To je ono što neznalice nazivaju činima, misleći da to izvode demoni. Ali, demoni ništa ne izvode, demoni ne postoje. svako može da baca čini, svako može da postigne cilj ako ume da misli, ako ume da čeka, ako ume da posti.“

- „Pisati je dobro, razmišljati je bolje. Mudrost je dobra, strpljenje je bolje.“

- „...nema slasti bez pružanja slasti...“ 

- „Većina ljudi, kamalo, slična je listu koji opada, leluja se i vrti u vazduhu i u kovitlacu pada na zemlju. drugi, ali malobrojni kreću se utvrđenom putanjom, do njih ne dopiru nikakvi vetrovi, oni u sebi nose svoj zakon i svoj put.“

                Napušta Kamalu, trgovački život, kockanje i rasipništvo, te ponovo kreće u potragu za smislom.

- „brzo se menja sve što je prolazno...“

- „Kao dete sam imao posla samo sa bogovima i žrtvama. Kao dečak sam se bavio samo askezom, razmišljanjem i meditacijom, u potrazi za bramanom, obožavajući ono večno u atmanu. Kao mladić sam otišao u pokajnike, živeo sam u šumi, patio od žege i hladnoće, naučio sam da gladujem i da nateram svoje telo da odumire. Zatim sam kroz učenje velikog Bude čudesno došao do spoznaje, osetio sam kako u meni kruži saznanje o jedinstvu sveta kao sopstvena krv. Ali, morao sam da odem i od Bude i od velikog saznanja. Pošao sam, i od Kamale naučio ljubavne slasti, od Kamasvamija sam naučio da trgujem, gomilao sam novac i rasipao ga, naučio sam da volim svoj stomak, da ugađam svojim čulima.“

- „Video je da voda promiče, neprekidno otiče, a da je još uvek tu, da uvek i za sva vremena ostaje ista, pa ipak, svakog trenutka drugačija!"

Počinje živjeti sa mudrim splavarom Vasudevom, čija je jedna od najvećih vrlina bila što je kao malo ko umeo da sluša svog sagovornka.

- „Reka me je naučila da slušam, pa će i tebe. Reka zna sve, od nje se svemu možeš naučiti. Eto, i to si već naučio od vode da je dobro stremiti naniže, tonuti, tražiti dubinu.“

- „Ništa nije bilo, ništa neće biti, sve jeste, sve ima svoje bitisanje i sadašnjost.“

Buda je na samrti, brojni poklonici mu odlaze, a među njima i Kamala sa sinom Sidartom.

- „Pomislila je kako je htela da se pokloni Gotami, da vidi lik Savršenog, da udahne njegovo spokojstvo, a da je umesto njega sad našla Sidartu, da je to bilo dobro, isto tako dobro kao i da je videla Uzvišenog.“

Nakon Kamaline smrti neko vrijeme provodi sa neposlušnim sinom, koji će na kraju pobjeći od oca.

- „Ti ga ne prisiljavaš, ne tučeš ga, ne naređuješ mu, jer znaš da je blagost jača od strogosti, da je voda jača od stene, ljubav jača od sile.“

U dubokoj starosti Sidarta sreće Govindu, prijatelja iz djetinjstva, kojem otkriva neke od svojih spoznaja: -„Možda to da preteruješ u svom traženju? Da od silnog traženja ne stigneš da nađeš?“

- „...jer, težeći za svojim ciljem, mnogo toga ne vidiš što ti je neposredno pred očima.“

- „...Mudrost se ne može saopštiti. mudrost, koju mudrac pokušava da saopšti, zvuči uvek kaoludost.“

- „...suprotnost svake istine je takođe istina!“

- „Reči samo štete skriveni smisao, sve postaje odmah malo drugačije kada se izgovori, malo krivotvoreno, malo luckasto - a i to je dobro i veoma mi se dopada; potpuno se slažem da ono što za jednog čoveka predstavlja blago i mudrost, drugom uvek zvuči kao ludost.“

čitaonica
<< 10/2010 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31


Obavezno posjetiti:
http://hodoljub.blogspot.com/

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
111804

Powered by Blogger.ba